“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
Academic metadata
Phd. theses
Društveno-humanističke nauke
doktor nauka - filološke nauke
Univerzitet Crne Gore
Filozofski fakultet
Studijski program Crnogorski jezik i južnoslovenske književnosti
Other Theses Metadata
The language of Nikola I Petrović
[S. Nenezić]
PDF/A (404 lista)
Datum odbrane: 16.11. 2007.
Ostojić, Branislav (mentor)
Stanojčić, Živojin (član komisije)
Ćorić, Božo (član komisije)
У раду сe језик Николе I Петровића описује и анализира у порeђењу са црногорским говорима, језиком старије црногорске и српске књижевности, Вуковим моделом књижевног језика и савременим књижевним језиком. У појединим језичким сегментима поређења су вршена и са сусједним говорима, као и са језиком старијих иисаца из других дијалскатских области некадашњег српскохрватског језика.
Утпцај старијe књижевпојeзичке традиције, у духу које сс Никола I и школовао, највише се огледа у употреби старе графије и правописа задуго и након званичног мрихватања Вуковог правописа у црногорским школама. Зато je једно поглавље рада обухватило анализу графије и правописа Николиних аутографа.
Језичка анализа подједнако je исцрпно спроведена од фонетског, преко морфолошког до синтаксичког нивоа. Ona je показала да у низу језичких црта постоји подударпост са нашим књижевним језиком 19. вијека, a у једном мањем броју и са савремепмм. Наиме, Микола I често користи обје могућности које савремена књижевпојезичка норма дозвољава али, очекивано, чешће ону која се са њемог стаиовишта сматра архаичном. Његов језик се у доброј мјери одликује дијалекатским цртама, особито на фонетском нивоу, међутим, оне су неријетко условљене метричким захтјевима пјесничког текста, a својствене су и језику осталих Петровића na које се Мпкола I у свом књижевном стварању ослањао. Па ипак, показало се да већнна дијалекатских црта пијесу усколокалног карактера или пијесу високе фреквенцпје да бп могле довести у питање књижевни карактер језика Николе I Петровића. Ha основу појединих језичких црта, и .дијалекатских и оних које се и данас сматрају књижевним, својствених и језику његових прегходника из владајуће породице Петровић. закључује се и о особннама његушког говора, који до данас није у потпуности забиљежен и описан.
This paper describes and analyzes Nikola I Petrović’s language in reference to Montenegrin dialects, the language of earlier Montenegrin and Serbian literatures, Vuk Karadžić's model of standard language and contemporary standard language. In certain linguistic segments the comparisons were also made with neighbouring vernaculars, as vvell as with the languages of some earlier writers belonging to the dialects of the former Serbo- Croatian language.
The in fluence of the earlier literary and linguistic tradition, upon which Nikola I was brought up, can best be seen in the use of old forms of spelling long after the schools in Montenegro officially accepted Vuk’s orthographic rules. This is the reason why one of the chapters deals with the analysis of spelling in Nikola’s autographs.
rfhe linguistic analysis has been extensively and consistently carried out at ali levels, from the phonetic through the morphological to the syntactic one. This analysis shows that a \vide range of linguistic features correspond to our standard language of the 19th century, while a smaller number of them corresponds to the contemporary standard speech. Namely, Nikola I frequently uses both possibilities provided by the contemporary linguistic norms, but, quite expectedly, he uses many more features which are considered archaic. His language is greatly characterized by dialectic features, particularly at the phonetic level, but on the other side they are frequently conditioned by metrical requirements of poetic texts, and are also characteristic for the work other Petrovićs, on which Nikola I based his literature. Still, it turned out that the тајогку of vernacular traits are not of narrovv local origin or are not used very frequently so they would threaten the literary character of Nikola I Petrović’s language. Based on particular linguistic traits, both ones belonging to the vernacular and those currently regarded as standard, characteristic also of his predecessors from the ruling family of the Petrovićs, a conclusion can also be drawn on the characteristics of the dialect spoken in Njeguši, vvhich has not yet been completely recorded and described.
језик Николе I, црпогорски говорн, језик старије књижевности, црногорски књижевнојезички израз, савремена клвижевпојезичка норма, графија, правопис, фопетика, морфологија, творба, сиптакса
Nikola I Petrović’s language, Montenegrin vernaculars, the language of earlier literature, Montenegrin standard language, contemporary linguistic standard, orthography, phonetics, morphology, formation, syntax
811.163.4'36(043.3)
Serbian
8701965
Tekst.
У раду сe језик Николе I Петровића описује и анализира у порeђењу са црногорским говорима, језиком старије црногорске и српске књижевности, Вуковим моделом књижевног језика и савременим књижевним језиком. У појединим језичким сегментима поређења су вршена и са сусједним говорима, као и са језиком старијих иисаца из других дијалскатских области некадашњег српскохрватског језика.
Утпцај старијe књижевпојeзичке традиције, у духу које сс Никола I и школовао, највише се огледа у употреби старе графије и правописа задуго и након званичног мрихватања Вуковог правописа у црногорским школама. Зато je једно поглавље рада обухватило анализу графије и правописа Николиних аутографа.
Језичка анализа подједнако je исцрпно спроведена од фонетског, преко морфолошког до синтаксичког нивоа. Ona je показала да у низу језичких црта постоји подударпост са нашим књижевним језиком 19. вијека, a у једном мањем броју и са савремепмм. Наиме, Микола I често користи обје могућности које савремена књижевпојезичка норма дозвољава али, очекивано, чешће ону која се са њемог стаиовишта сматра архаичном. Његов језик се у доброј мјери одликује дијалекатским цртама, особито на фонетском нивоу, међутим, оне су неријетко условљене метричким захтјевима пјесничког текста, a својствене су и језику осталих Петровића na које се Мпкола I у свом књижевном стварању ослањао. Па ипак, показало се да већнна дијалекатских црта пијесу усколокалног карактера или пијесу високе фреквенцпје да бп могле довести у питање књижевни карактер језика Николе I Петровића. Ha основу појединих језичких црта, и .дијалекатских и оних које се и данас сматрају књижевним, својствених и језику његових прегходника из владајуће породице Петровић. закључује се и о особннама његушког говора, који до данас није у потпуности забиљежен и описан.